„Poraz nije najgori od svih neuspjeha. Ne pokušati nešto je istinski neuspjeh.“ Džodž Edvard Vudberi

Sa dubljim izučavanjem pojma preduzetništvo sam se prvi put srela na fakultetu. Do tada sam imala samo grubu predstavu o tome ko su zaista preduzetnici. Mogu slobodno reći da me njihova uloga u društvu nije ni zanimala posebno. Onda sam na prvom predavanju o ovom pojmu dobila asocijaciju na alhemiju…i to me zaista zaintrigiralo.

Postoji puno definicija preduzetništva, ali u svakom slučaju ono predstavlja osnovni princip ponašanja pojedinca i poslovnih subjekata u privredi zasnovanoj na privatnoj svojini i slobodnom tržištu. Podrazumijeva samozapošljavanje odnosno pokretanje sopstvenog biznisa koje uključuje elemente rizika, upravljanja i nagrade. Po brojnim definicijama za istinske preduzetnike se vezuje osobina kreativnosti, inovatorski duh, spremnost na rizik, liderstvo, fleksibilnost… Nego, na “našem terenu” ovo nije baš čest slučaj… nažalost, mnogo je više preduzetnika iz nužde nego istinskih preduzetnika, posebno kada su u pitanju žene preduzetnice.  Žene su po prirodi manje sklone preuzimanju rizika, ali su s druge strane preciznije, više posvećene detaljima i odgovornije od muškaraca u biznisu. Ipak, rekla bih da su žene upravo preduzetnice i u sopstvenim porodicama jer supruge i majke ipak predstavljaju stubove porodice, glavne nosioce aktivnosti domaćinstava, organizatore porodičnih finansija…, a kažu da iza svakog uspješnog muškarca stoji još uspješnija žena.

Ako smo navikli da živimo u šablonima i ispunjavamo očekivanja društva kada je karijera u pitanju onda će to vjerovatno biti obrazac škola – fakultet – siguran posao. A siguran posao bi se po našim shvatanjima mogao definisati kao zaposlenje u nekoj državnoj instituciji, sigurna prosječna plata, fiksno radno vrijeme, ne prihvatanje neke veće odgovornosti, funkcionisanje kao dio sistema.

Kažu da se pravi preduzetnici rađaju i da su lako prepoznatljivi po svojim gore navedenim osobinama. Ipak, ne rađamo se svi sa ovim osobinama niti ih svi  tokom života možemo steći, ali sa druge strane, ne možemo se svi ni zaposliti u državnim institucijama, ili kod “privatnika”. Na kraju krajeva, preduzetništvo nije samo izbor u dvadesetim godinama, u našem društvu je to mnogo češće izbor u četrdesetim… U svakom slučaju, jedno je sigurno, makar bilo samo iz nužde, a ne Iz strasti kao kod istinskih preduzetnika, otiskivanje u vode preduzetništva nam daje kormilo, a mi postajemo neko ko u potpunosti preuzima odgovornost, samostalno odlučuje, upravlja, samostalno se trudi i bori da razvije preduzetničku inicijativu i osnuje biznis koji treba da opstane i “hrani” nas i našu porodicu, sa potencijalom za uspon.

Sigurno svima nama u nekom periodu života padne na pamet neka ideja za biznis. Ili prosto osjetimo nekad potrebu da neki proizvod ili uslugu koju koristimo poboljšamo kako bi nam bolje zadovoljila sopstvene potrebe. Takve ideje je poželjno stavljati na papir, u nekom momentu će možda neka od njih sazreti za odluku o razradi biznisa na osnovu nje. Planiranje je i u privatnom životu i u karijeri veoma važno i samo nas dobro planiranje i precizno definisanje ciljeva može dovesti do postizanja istih. Svaki preduzetnički poduhvat počinje od ideje. Na osnovu ideje kreiramo viziju našeg budućeg biznisa, a do detalja ga razrađujemo kroz biznis plan. Biznis plan je veoma poželjan i nužan prije započinjanja biznisa jer razmatra sve segmente koji su nam važni prilikom pokretanja poslovanja. Na osnovu biznis plana precizno definišemo misiju i viziju biznisa, zatim naš proizvod odnosno uslugu, našu ciljnu grupu koju planiramo da opslužujemo, odnosno prodajno tržište, kao i nabavno tržište, konkurenciju, zatim kanale prodaje i elemente marketing miksa, faktore uspjeha i  rizika našeg biznisa, a pravimo takođe i strukturu ulaganja tokom pokretanja poslovanja i projekciju prihoda i rashoda u početnim godinama poslovanja, ekomnomski i finansijski tok novca.

Za žene su često strah od neuspjeha i nedostatak samopouzdanja prepreke u započinjanju biznisa. Međutim, moramo imati na umu da „Svaki uspješan projekat, prije svoga završetka izgleda kao potencijalna katastrofa“ – Rozabet Mos

 „Izgradite uspjeh iz neuspjeha. Obeshrabrenost i neuspjeh su dva stepenika koja su neizbježna na putu ka uspjehu“ – Dejl Karnegi

Istraživanja pokazuju da žene i kada se odluče da pokrenu sopstveni biznis, češće ulaze u neke manje preduzetničke poduhvate upravo zbog ovog straha od neuspjeha i manje spremnosti na rizik. Međutim, dobar biznis plan sigurno daje više sigurnosti za početak, a na kraju krajeva, puno biznisa ne uspije na samom početku, s tim što se iz svakog ovog iskustva sigurno nauči puno toga za neki naredni preduzetnički pokušaj, a steknu se i poslovna partnerstva na osnovu kojih se možda može izgraditi neka druga poslovna inicijativa. Tokom razrade biznis ideje i pripreme biznis plana u cilju da on što vjerodostojnije prikaže stanje koje će vas sutra zaista dočekati na tržištu, poželjno je testirati svoj proizvod, odnosno uslugu. Prikupljanje informacija od strane budućih korisnika proizvoda i usluga je izuzetno važno jer u planiranju biznisa ne smijemo da se vodimo samo onim što sami volimo i želimo već onim što žele i preferiraju naši budući kupci. Odnosno kako je rekao dejl Karnegi, poznati američki književnik, predavač i kreator treninga za samopoboljšanje, prodaju, korporativni menadžment, javni nastup i međuljudske vještine „Lično najviše volim jagode sa šlagom, ali sam otkrio da iz meni neobjašnjivih razloga ribe više vole crve. Zato kad idem na pecanje ne razmišljam o tome što ja volim, već o tome šta vole ribe“. Upravo na osnovu navika, preferencija i afiniteta naše ciljne grupe treba usavršiti proizvod ili uslugu kako bi sutra najbolje bila prihvaćena, a nama s druge strane prodaja bila realizovana na tržištu. Na ovaj način ćemo sa više sigurnosti i samopoudanja započeti biznis.

Pored dobre ideje kao što će nam sama razrada ideje kroz biznis plan pokazati, za pokretanje bilo kojeg biznisa su naravno neophodna finansijska sredstva koja moramo na samom početku uložiti kako bismo zavisno od vrste biznisa nabavili određenu opremu, alate, repromaterijal, eventualne licence i znanja, zatim kako bismo  zakupili i opremili poslovni objekat i registrovali biznis. Veoma često se za pribavljanje potrebnih sredstava ne možemo osloniti samo na sopstvene izvore finansiranja, već se moramo obratiti raznim finansijerima i investitorima. U ovom smislu je neophodno naučiti kako da na najbolji način prezentujemo i opravdamo svoju ideju kako bi ona zaslužila pažnju i podršku finansijera ili investitora.  Istraživanje tržišta sa fokusom na žene u biznisu pokazuju da se jedna od glavnih barijera za razvoj ženskog preduzetništva odnosi na činjenicu da veoma mali procenat žena u Crnoj Gori ima u svom vlasništvu neku nekretninu, te stoga ne može obezbijediti potreban kolateral koji je potreban prilikom apliciranja za kredit. Ipak, treba istaći da se u posljednjih desetak godina u Crnoj Gori puno radilo na pitanju razvoja ženskog preduzetništva tako da su izdejstvovane posebne povoljne kreditne linije, čak i programi bespovratne podrške za žene koje pokreću ili proširuju poslovanje, program podrške biznis inkubatora i sl.  Takođe, sve je više na tržištu prilika za edukacijom i unaprijeđenjem preduzetničkih vještina, čak i potpuno besplatnih posebno dizajniranih akcija kroz razne projekte za žene afirmisane i potencijalne preduzetnice. A edukacija i usavršavanje ličnih vještina i kompetencija je pravi put do ispravnih odluka i poteza i kada je u pitanju preduzetništvo. Osim što je uključivanje žena u ovakve programe izuzetno korisno za njihovo lično usavršavanje, veoma je važno i za sticanje novih poslovnih kontakata, širenje mreže partnerstava. Ovakvi događaji obično nude ženama koje se nalaze na nekom karijernom raskršću i motivaciju koja je veoma važna u procesu odlučivanja na preduzetnički poduhvat. Motivacija je pokretač svega, a predstavljanje pozitivnih primjera iz prakse, posebno sa našeg najbližeg tržišta nam često „otvori oči“ da bismo i mi mogle uspjeti u nekoj sličnoj priči. U takvim situacijama treba sebi postaviti pitanje – ako je mogla žena „iz komšiluka“ sličnog obrazovanja i sa slične startne pozicije kada su resursi u pitanju, zašto ne bih mogla i ja pokušati?!

Zato, drage moje, ne dopustite da vas bilo ko u startu sputava ili obeshrabruje, okružite se pozitivnim ljudima, staviti ideje na papir, napravite plan koraka koji su vam potrebni do pokretanja biznisa i korak po korak počnite da pravite kako biste bile spremne za pokušaj jer ako pokušate, možda ćete i uspjeti, a ako ne pokušate, sigurno nećete. A uvijek imajte da umu da  „Poraz nije najgori od svih neuspjeha. Ne pokušati nešto je istinski neuspjeh.“ Džodž Edvard Vudberi

Ova objava/blog urađena je u okviru projekta „Ženska preduzetnička akcija“ koji sprovodi NVO “Mrkojevići”, a koji je podržan od strane Opštine Bar. 

Koordinator projekta ispred NVO Mrkojevići
Emina Perazić

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.